Ako već dugo nemaš partnera, razlog može da bude pogrešno ponašanje u muškom društvu. Ne očajavaj, jedino što bi trebalo da naučiš su neke nove vještine…
1. Mentalni stav očajnika
Ukoliko si previše dostupna muškarcu koji ti se dopada, on će pomisliti da si tako otvorena prema svima, pa mu nećeš biti zanimljiva. Sve se to, kako pojašnjavaju stručnjaci, odvija u mozgu koji je dobrim dijelom pod uticajem evolucije, ali i hormona. Žene koje su očajne imaju samo jedno rješenje – moraju da izgrade sebe iznutra, da učvrste samopouzdanje i da prihvate da samoća nije kraj svijeta.
2. “Šta smo nas dvoje?”
Dr Bil Gordon, terapeut koji se već godinama bavi proučavanjem ljudskih emocija i ponašanja, ističe da žena nikada ne bi trebalo da traži od muškarca da definiše odnos.
“To je naporno, besmisleno i zapravo je neonski znak komplikovane žene koja ni sama sa sobom nije raščistila neke stvari. Ako morate nekoga da pitate da li ste u vezi, odgovor je jasan – niste”, navodi dr Gordon.
3. Prevelika nametljivost
Manje-više, svi ljudi se plaše intimnosti.
“Kada osjetite da vam se neka osoba pretjerano nameće i približava, vaš mozak počinje da se brani, tražeći sigurnost. Nametljivost je napadna, djeluje prijeteće, naporna je i ekstremno neprivlačna”, kaže dr Gordon.
4. Ne dozvoljavate mu da bude zaštitnik
Ma koliko da je moderan, i današnji muškarac želi da ga žene posmatraju kao zaštitnika. Ako spadaš u grupu žena koje se predstavljaju kao snažne i nezavisne, moći ćeš da privučeš nekoga, ali ako uz sve to potenciraš da ti muška zaštita nije potrebna – ostaćeš sama.
5. Previše grljenja i priče
Muškarci i žene su različiti. Zbog oksitocina, ali i nekih drugih hormona, žene vole bliskost koju iskazuju zagrljajima i maratonskim razgovorima. Muškarci funkcionišu drugačije. Njima su zagrljaji i priče “od jutra do sjutra” neprihvatljivi.
“Prije nego što ih osudite, znajte da njihov mozak jednostavno tako funkcioniše. To je jedna od razlika između polova koju bi i muškarci i žene trebalo da prihvate”, kaže dr Gordon. (Super Žena)
Naime, jedna Sarajka preko ove stranice traži mladića sa kojim je, kako tvrdi, zatrudnjela i rodila vanbračno dijete.
Ova stranica inače služi za razmjenu informacija i druženje Sarajki i Sarajlija, kao i svojevrsna oglasna ploča za izgubljeno – nađeno.
I ljubavni statusi često budu postavljeni, no obično su to pozdravi neznanoj ljepotici ili momku viđenim u tramvaju ili nekom raskršću…
Ovakav status iznenadio je mnoge, i izazvao mnogobrojne komentare. Djevojka koja je postavila status, piše Avaz.ba, je zatrudnjela kada je na Boračkom jezeru bila sa izviđačima.
Status Sarajke s Facebooka prenosimo u cijelosti.
Eto, voljela bih da ovo objavite anonimno. Hvala!”, napisala je ova djevojka. Njen status izazvao je brojne komentare na ovoj stranici…
Jurila sam sreću i sve sam zeznula. Da mi je neko pre godinu dana rekao da ću sa trideset godina biti sama, sa dvoje dece, rekla bih mu da je lud.
Pre samo godinu dana sam bila žena koja je imala sve: dva predivna sina, lep dom, dobrog čoveka i oca svoje dece pored sebe.
Život mi je tekao u savršenom ritmu. Kuvala sam, vodila decu u školu – vrtić, organizovala letovanja/zimovanja i živela jedan miran život.
Međutim, nešto je nedostajalo u mom braku. Osećala sam se usamljenom. Zašto nisam bila srećna?
Muža sam upoznala kada sam imala sedamnaest godina. On je bio par godina stariji, a ja sam bila očarana sa njim. Imao je posao, automobil, kuću… Bio je čovek “na mestu”. Zabavljali smo se tokom mog studiranja i kada sam diplomirala, normalno je bilo da se venčamo. To je bio prirodni tok stvari. Imamo dva predivna dečaka i iz ugla posmatrača mi imamo sve.
Posle drugog deteta, počela sam da se osećam drugačije. Mrzela sam osobu kakva sam postala. Nisam se osećala lepom, a ni zadovoljnom. Vremenom sam postala strašno nesrećna.
Težila sam savršenstvu, konstantno sam tražila potvrdu mog muža da sam lepa, dobra, savršena… Međutim, to nisam dobila od njega. Negde uz put smo prestali da komuniciramo. Razgovor nam se sveo samo na dnevna pitanja o deci i njihovom odgoju.
Ljubav je bledela…Brak mi se raspadao pred mojim očima.
Onda je u moj život došao On. Pričali smo o svemu: deca, kuća, porodice, život… Bio je moja srodna duša. Moja duševna hrana. Uz njega sam dobila to nešto što sam tražila. Možda je to razumevanje, ili mi se tako činilo…
Dopadale su mu se moje tetovaže, delili smo zavisnost o kafi, imali iste životne ciljeve… Jednog dana sam pogledala u njega i više nisam videla prijatelja, videla sam u njemu ljubav svog života.
On me razumeo kao niko do sada. Znao me i bolje od bilo koga. Volela sam ga svim svojim bićem. Postojao je samo jedan problem: Bio je u braku isto kao i ja!
Razgovarali smo, priznali ljubav jedno drugome, pričali o tome šta dalje i kako dalje… Odlučila sam da se razvedem od muža sa kojim sam delila dobro i zlo tokom 12 godina.
Razvod je bio sporazuman i tih. Bez teških reči. U roku od dva meseca postala sam razvedena žena sa dvoje dece. Nisam se brinula. Znala sam da me čeka sreća. Bar sam tako mislila…
Razgovarali smo stalno o tome kako ćemo srećno živeti nas dvoje sa decom. A onda je jednog dana došao kod mene i rekao mi da on ne može da ostavi svoju ženu, da sruši brak jer ne želi to da uradi svojoj deci.Čovek koga sam volela, moja srodna duša, moja ljubav je otišla od mene… Nestao je tako iznenada kao što se i pojavio u mom životu.
Ne želim da me sažaljevate. Ispala sam naivna, srce mi se slomilo u sitne delove, ali ja nisam žrtva!
Zbog toga šta sam doživela, postala sam jača. Sada se borim za sreću svoje dece. Jesam usamljena, ali nisam nesrećna. Znam da sam napravila neke prilično pogrešne korake u svom životu, ali isto tako znam da zaslužujem sreću i neću se smiriti dok je ne nađem…
IZVOR: stil.kurir/RadioXXL