Sin reditelja Živka Nikolića i glumice Vesne Pećanac, Petar Nikolić, je slikar koji ima svoj atelje. Godinama je sudbina njegovih roditelja intrigirala javnost.

Petar je sada otvoreno govorio o tome, a kako je istakao, boli ga što je mnogo toga ružnog izrečeno prethodnih godina. 

– Od oca sam svakako pokupio recimo plivanje. Idem na bazen svaki dan. Moj otac je bio plivač maratonac… Bitno je da bi čovek održao pravac, da bi imao fokus, da bi istrajao u onome što radi. A Živko je bio jako posvećen svome poslu i znao šta hoće da uradi i da postigne. Ja sam rastao na snimanju. Ja sam bukvalno bio deo ekipe tamo. Meni je to najnormalnije bilo, to je bila Živkova porodica, možemo tako reći. On je živeo za snimanje. On bio stvarno bio kao neki fikus u ćošku. Sedi kao biljka čeka da počne da radi. E kad radi onda se razmaše i onda vidite koliko je to grandiozan čovek i šta on sve u sebi ima. On je bio posmatrač života. Zanimljivo je recimo da sam bio sa Zoranom Radmilovićem na sceni pre nego što sam se rodio jer je moja majka glumila Georginu u Radovanu trećem i imala je onaj jastuk i sad ćale kako je bio filmadžija i realističan on kaže šta ti jastuci ovo ono, i on je lepo napravio mene. Ja sam zapravo došao na ovaj svet kao rekvizita, kao Živkov štos da napravi stomak… Tako da sam ja u stomaku već bio na velikoj sceni Ateljea 212 i verovatno osećao publiku, osećao adrenalin… –  rekao je glumičin sin za Blic.

U jednom razdoblju Živko je otišao za Ameriku i to je značajno oblikovalo život porodice:

– Bez mene, mene nije poveo… Otišao je, on i majka su bili, majka se vratila, onda je brat otišao, ja sam ostao. Pa evo mislim da je ono što je najtužnije u svemu što su nastale neke jako glupe i ružne i prazne javne priče… ono što jeste realno bilo tragično jeste da Živko kad se vratio iz Amerike nije snimio nijedan film. To je bio razlog zbog čega se razboleo i onako mučno. Prosto se neka epoha završila. Moja majka se u tome nije snašla. Dalje ne bih ja mnogo o tome jer je mnogo stvari rečeno, a ružnih stvari rečeno je baš mnogo – kaže Petar za Blic.

Kako je Vesna pričala o najtežem periodu u životu za “Večernje novosti”

U vreme NATO bombardovanja, Vesna je prošla kroz jedan od najmračnijih perioda života. Živko je tada već bio teško bolestan, a sin se zamonašio, što je glumicu potpuno slomilo.

– U vreme bombardovanja Živko je iščileo. Osetila sam ogroman bol, preveliku tugu. Jedan sin otišao je da se monaši.Rekao je: “Meni su svi bedemi srušeni”. Ostala sam da zurim u zid, pala u depresiju. Nekada smo bili velika, vedra, složna i mnogoradna porodica… Nisam mogla da igram, zatražila sam penziju. Posao komičara je da daruje radost ljudima, a ja nisam više imala radosti – rekla je glumica za Novosti ranije.

Mnogo se pisalo o njegovoj majci Vesni kada se saznalo da se hrani u narodnoj kuhinji, gde je bila i fotografisana.

Živeli su sa penzijom od samo sedam hiljada dinara, često gladni. Hranu su dobijali na veresiju zahvaljujući samoposluzi čija je šefica volela Živkove filmove.

Penzija – sedam hiljada dinara. Bili smo gladni. Mislila sam da sam zbog toga potpuno izgubila memoriju. Jedna milosrdna šefica u samousluzi u blizini kuće godinama nam je hranu davala na kredit, volela je Živkove filmove. Još je bio živ. Sećam se da sam jednom dobila neki novac, i mogla da biram da li da odem na pijacu ili njoj vratim deo duga. Odem, ipak, na pijacu. Iz kese mi je virio mladi luk i ja sam kružila po celom kvartu da me ona ne bi videla. Ispričam Živku, a on mi kaže: “Odigraj to na sceni. I to je život” – ispričala je Vesna svojevremeno za “Večernje novosti”.

izvor:Blic