OVO NIKO NEZNA O MENI: Ispovest beogradske tinejdžerke!
Prošle godine sam upisala faks. Ne znam da li je to bila dobra odluka. Ne volim da učim, ali imama visoke ciljeve u životu. Ono što volim, a smatram da svaka mlada devojka voli, jeste noćni provod i izlazak u grad.
Ja ne volim kada mi mama i tata pričaju da moram da se uozbiljim i počnem da učim. To mi je tako dosadno jer ni moji drugari ne rade ništa različito od mene.
Sa druge strane volim da izlazim i da se provodim, ako neću sada, kada ću? Ja i moje drugarice obožavamo folkoteke i splavove i uvek budemo ful skockane kada krenemo u “život”. Naravno, alkoholisanje se podrazumeva, jer čemu izlazak ako se potpuno ne uživa u provodu? Tu uvek budu i neki momci, jer je moja ekipa sastavljena od devojaka koje brinu o svom izgledu, i uvek budemo na meti nekih lovaca (hehe). Ipak, ima razlike. Kada mene alkohol ponese, često padam u naručje momaka, dok moje drugarice tvrde pazar i odbijaju ih. Jednostavno, ne mogu da izdržim, i kada mi se neki dečko svidi rado ću se sa njim poljubitim bez obzira šta će ko reći. A sutra? Ma nek bude šta bude.
Kada se na primer sutradan sastanemo, moj sinoćni udvarač je uvek glavna tema i ja postajem zvezda u ekipi, iako verujem da moje drugarice malo pate od ljubomore. Neke od njih tvrde kako su ponosne i dosledne i ne žele da se prepuštaju najnižim strastima, ali mene to ne zanima. ja volim da sam u centru, da svi momci pričaju o meni, ali i devojke. Jednostavno volim tu vrstu pažnje.
Ali nedavno, razmišljala sam zašto ja to radim. Da li je to moja priroda, ili je jednostavno dosada? Ovo nikome nisam do sad rekla, čak ni sadašnjim “napucanim” ni drugaricama. Ali kada sam bila klinka, bila sam tiho i povučeno dete u školi. Skoro niko nije ni hteo da se druži sa mnom, a kamoli da me pogleda neki od dečaka. Tako je bilo sve do srednje škole i odlučila sam da kažem NE! Sada, moj život ima potpuno drugi smer.
Samo izađite u grad i pitajte ko je Iva!